Super liga Srbije

Izvor: Zajednica

Kada je Rasim Ljajić došao na čelo FK Partizan pre nešto više od godinu dana, prvo kao deo Radne grupe, a kasnije i kao predsednik koji je zvanično izabran na Skupštini kluba, malo ko je mogao da pomisli da će crno-beli godinu dana kasnije biti na čelu tabele Super lige Srbije.

Partizan je osvojio titulu jesenjeg prvaka Super lige Srbije i tim povodom smo razgovarali sa prvim čovekom crno-belih, koji je za sajt takmičenja sumirao utiske iz polusezone, ali i sve kroz šta je nova uprava sa njim na čelu prošla za nešto više od godinu dana.

Pred Partizanom su bile teške odluke, a nova uprava je hrabro odlučila da podmladi tim i da sa „bebama“ krene u novu eru. Tu je takođe bilo i nepopularnih poteza poput otkaza u radnoj zajednici, štednje na svim poljima. To je i brže nego što je bilo ko očekivao dalo rezultate, pa sada i Rasim Ljajić i svi u Partizanu ne kriju ambiciju da će se već ove sezone boriti za titulu prvaka Srbije.

On sam ističe da nije verovao u ovakav scenario, ali naglašava da jesenja titula donosi veliki podstrek čitavom klubu u psihološkom smislu, posebno za mlade igrače Partizana.

– Pa, ako hoćete da vas lažem, onda bih rekao da sam verovao i očekivao. Nisam, iskren da budem, posebno imajući u vidu sve probleme na koje smo naišli, imajući u vidu tadašnji sastav ekipe, jer vrednost tima u tom trenutku je bila oko 17 miliona evra. Danas je to već 44 miliona evra. Osim toga, Zvezda je dovela značajna pojačanja, uložila ogroman novac za stvaranje novog tima. I u takvom ambijentu, gde smo se mi davili, bukvalno držali glavu iznad vode, da razmišljamo baš o tituli, makar ona bila i jesenja, nismo toliko baš bili optimistični. Ali, u svakom slučaju, ovo jeste jedan veliki rezultat. Ova titula nije titula, kao što svi znamo, ali u psihološkom smislu ona znači puno i za klub kao celinu, a posebno za te mlade igrače koji su ovu sezonu izneli na svojim plećima i zahvaljujući kojima imamo publiku ponovo na tribinama našeg stadiona.

Sumirao je predsednik Partizana i čitavu polusezonu, za koju kaže da nije savršena zbog ispadanja iz Kupa i Evrope.

– Pa, godina nije bila savršena, da budemo objektivni, ali je bila solidna, imajući u vidu upravo ovu jesenju titulu, ali ostaje žal za ispadanjem iz Evrope, ostaje žal za ispadanjem iz Kupa, i meni lično, evo nekoliko dana već, ne mogu da prebolim ovaj poraz od IMT-a, čini mi se da mi je teže pao od svih neuspeha koje smo imali tokom ove polusezone, verovatno zato što sam već negde ukalkulisao da odlazimo na pauzu sa četiri boda prednosti i to je malo gorak ukus u ovoj jesenjoj tituli.

Osvrnuo se Rasim Ljajić na odluku da se Partizan potpuno okrene mladim igračima i ističe da nije bilo mnogo izbora.

– Pravo da vam kažem, nismo mi tu imali mnogo izbora. Jedna varijanta je bila da se dalje zadužujemo, da uzimamo igrače i potpisujemo opet ugovore koje ne možemo da plaćamo, ali da kažemo isplaćivaćemo, neko će to platiti, naći će se negde para i takva je logika bila, ja mislim, ne samo godinama unazad već verovatno i decenijama. I sve je svedeno bilo na jednu jedinu realnu i samoodrživu opciju, to je da se oslanjamo na ono što trenutno imamo i s čime trenutno raspolažemo, to je vlastiti kadar, to su deca iz omladinskog pogona, iz naših selekcija i u tom trenutku to jeste bio rizik, ali se taj rizik isplatio višestruko. Prvo rezultatski, jer imamo bod više od Zvezde, samo da podsetim da smo prošle godine u ovo doba završili sezonu sa minus 17 bodova u odnosu na direktnog konkurenta. I samo to poređenje govori o napretku. Kakav god da je, ali napredak u odnosu na ono što je bilo ranije. Prema tome, oslanjanje na mladost, na Partizanovu decu se isplatilo u ovom drugom smislu, rekao sam da je vrednost ekipe značajno porasla i mi sad prvi put u ovih godinu i po dana imamo situaciju da imamo dug od 42 miliona, ali imamo vrednost tima od 44 miliona. Dakle, ipak možemo da, teorijski gledano, pokrijemo dug sa vrednosti tima koju u ovom trenutku imamo i to jeste značajan benefit za klub. Ako ništa drugo, daje nam prostora za dalje planove, daje prostora da nastavimo ovim putem koji je verovatno u oktobru mesecu prošle godine delovao bukvalno kao harakiri. Svi su govorili treba da se pojačate, nećete biti ni drugi, borićete se za četvrto, peto mesto, nema ovde kvaliteta, ipak je taj rizik i te kako imao smisla.

Pitali smo prvog čoveka koliko su nepopularni potezi, otpuštanja i rezanje troškova uticali da se dug Partizana sa 60 spusti na 42 miliona evra.

– Mislim da je ovo jedan potez koji je u ekonomiji možda nezamisliv – da toliko srežete troškove, da budžet koji je bio planiran na 22 miliona, mi to smanjujemo na ispod 15 miliona, mesečne obaveze prema zaposlenima, prema igračima i stručnom štabu su u bruto iznosu iznosile negde oko 1.300.000 evra, sada su one smanjene na oko 760.000 evra. Skoro duplo, i ti rezovi su bolni, niko ne voli da ih primenjuje, zamerate se sa mnogo ljudi, uskraćujete ljudima nešto što oni smatraju da su stečena neka prava, ali opet i ovde se vraćam na ovaj prvobitni odgovor, a šta je bila alternativa? Šta je druga opcija? Ljudi su nama govorili, pa mi smo mislili da vi donosite, da vam je država dala 20 miliona evra, donesete u Partizan i rešite sve probleme. Pa to kako mali Perica zamišlja funkcionisanje jednog kluba. Nama država jeste, naravno, pomagala. Bez države ne bismo mogli da prođemo sve ove monitoringe. Ali nema toga finansijera, nema tog izvora, nema tog bankomata koji može da podmiri sve te troškove, a bez toga da vi stvarate neku novu vrednost. I zato naša budućnost jeste orijentisana ka tome da proizvodimo igrače, da prodajemo igrače na tržištu i da to bude glavni izvor finansiranja i opšteg postojanja ovog kluba. A sve drugo što dođe od države, mi treba da ulažemo u popravljanje i izgradnju sportske infrastrukture. To je ono što vraća publiku, a to je ono što će omogućiti da deca dođu, treniraju i budu u Partizanu od petlića do seniorskog tima. Kad stvorite takve uslove da deca mogu da borave tu, da se školuju, da stvarate potpuno nove ličnosti, i ne samo fudbalere, celokupne ličnosti u svakom smislu, imate i sve ono za šta jedan mladi čovek ima potrebu. Ovo novo vreme zahteva jedan potpuno drugačiji, savremen, moderan pristup koji nije nimalo jednostavan, ali za taj pristup je potrebna i ta infrastruktura o kojoj govorimo. E, tu je nama u perspektivi važna pomoć i podrška države. Nijedna država, ni Švajcarska, ne bi finansirala opstanak nekog kluba i dnevno funkcionisanje tog kluba. Neće to niko da radi. Neće. Država nam sad pomaže zato što smo u takvoj situaciji. Partizan je brend. Bila bi katastrofa da Partizan ne može da igra evropska takmičenja zato što nismo prošli monitoring UEFA. Ali nije nama cilj postojanja kluba da prolazimo monitoringe UEFA. Ako se na to svedemo, onda bolje da idemo svi kući. Nema potrebe. Mi treba da postavimo da stvaramo ovu bazu, da stvaramo tu fabriku, odnosno proizvodimo igrače i da beležimo rezultate i na našim takmičenjima, evropskim takmičenjima. To je smisao i to je ono što navijači od nas očekuju: titule, trofeje, dobre utakmice, dosta golova na utakmicama – to jedino vraća publiku na tribine.

Ljajić ističe da nema druge opcije, osim da se monitoring UEFA reši u januaru.

– Šta mi drugo preostaje? Nisam ni optimista, nego jednostavno moram to da uradim. Ukupne obaveze u tom monitoringu su oko 3 miliona i 600 hiljada evra. I to je kada bismo sve obaveze koje sada pristižu isplatili. Mi gledamo da to smanjimo tako što ćemo s nekima potpisivati sporazume i reprograme da neka plaćanja odložimo za kasniji period, što je stanje u kojem se nalazi svaki čovek koji ima obaveze prema nekom poveriocu. Prema tome, nema nam druge nego da uložimo napor da se ova sredstva obezbede, da prođemo i taj monitoring, i onda nas opet čeka mart i sve tako u krug, dok klub ne stane u potpunosti na noge. Ja očekujem da će se to dogoditi od juna meseca.

Partizanu tokom pauze predstoji prelazni rok, tako da za čelnike nema odmora, a predsednik crno-belih je otkrio da postoji veliko interesovanje za mlade fudbalere koji su izneli polusezonu u Super ligi.

– Ne mogu ništa da vam kažem iskren da budem, ne zato što ne želim, nego naprosto sve ovo što sada pišu u medijima, što se objavljuje, što su izjave nekih novinara iz inostranstva, inostrani mediji što objavljuju – manje-više su poluistine ili spekulacije i bilo bi potpuno neracionalno da ja sada govorim o bilo kom pojedincu ili bilo kojoj ponudi. Ima interesovanja i po prvi put se dešava da imate interesovanje, ne za jednog ili dva, nego imate interesovanje za 5-6 igrača, i ja ne pamtim da se to ikad dogodilo. Zaista ne pamtim da se to ikad dogodilo ni u ovom, pa čak ni u drugim klubovima. Ali sportski sektor radi jednu pažljivu analizu, prikupiće sve ponude. Na kraju će Upravni odbor videti i odlučiti šta na predlog sportskog sektora – na koji način ćemo rešiti i potencijalna pojačanja i potencijalne prodaje, ali stvarno je preuranjeno da sada razgovaramo o konkretnijim stvarima.

Ljajić ističe da nije opcija da se prodaju svi igrači za koje postoje ponude, ali i da se treba dobro analizirati da li određeni igrači na leto mogu još više da vrede.

– Prvo, nije opcija da prodamo sve igrače, stvarno nije opcija. Ja sam rekao da ovo po Transfermarket-u, to je najminimalnija mogućnost, da tim vredi 44 miliona. Mi svakako mislimo da vredi mnogo više, uostalom, izlazne klauzule za mnoge od ovih igrača su 15 miliona, pa i više, zato što očekujemo da će se oni i dalje razvijati, da će njihova vrednost rasti. Tačno je, kao i u svakom poslu, možete da napravite grešku da ne prodate nekog dok ima veću vrednost, ali takođe možete da napravite još veću grešku ako nekog prodate prevremeno i kasnije se ispostavi da taj igrač vredi mnogo više nego što ste u tom trenutku procenili. Sada je stvarno jedan osetljiv period, kao što ste i sami rekli. Ne znam koliko su to slatke muke, iskren da budem, upravo zbog ovih opasnosti i rizika koji postoje. Videćemo sve kad na kraju dođu stvarno konkretne ponude. Ovo su još uvek, kao što kažem, izjave agenata, izjave nekih zvaničnika klubova, stranih novinara i ne bih još ulazio u dalje elaboriranje toga.

Predsednik crno-belih je otkrio i kakva je situacija što se tiče pregovora oko Jovana Miloševića.

– Vode se razgovori, dobra stvar je što on želi da ostane u Partizanu, dobra je stvar što je i agent realno sklon toj opciji da je to najbolje za igrača i što postoji načelna spremnost Štutgarta da to uradi do juna meseca naredne godine, uslov jeste da pre toga potpišu novi ugovor sa njim, s obzirom da oni imaju ugovor sa Štutgartom još godinu dana, oni žele da se osiguraju da imaju igrača potpisanog na 3-4 godine, da bi posle mogli naravno da kalkulišu i da biraju trenutak kad će ga prodati ili će ga vratiti u Štutgart. Dakle, bukvalno je situacija ovako kako sam je rekao, nema ni plus ni minus, niti skrivanja, niti ulepšavanja, stvari stoje tako kako stoje, zavisi sve od Štuttgarta.

Smena trenera Srđana Blagojevića je jedan od bitnijih momenata u polusezoni u Humskoj, pa smo upitali i Rasima Ljajića o tome.

– Ne bih sad otvarao i reciklirao temu koja jeste bolna za sve nas u klubu, dakle čovek je došao u trenutku kad je bilo teško doći u Partizan, gde nije bilo nekih pregovora, nije bilo nekih uslovljavanja, nije bilo nekih uslova koje sad ne možete da ispunite, zapravo došao je u trenucima kad je bio svestan gde dolazi, u kakav klub dolazi, kakve veličine, ali i realno u kakvom je stanju trenutno klub. Tako da se tad sve brzo završilo u smislu dogovora, krenulo se i zaista dobro, ali to ispadanje iz Evrope, ispadanje iz našeg Kupa, poraz od Čukaričkog su učinili da Blagović nije trener Partizana, ali sigurno ostavio i te kako dobar i veliki trag u ovom klubu za relativno kratko vreme.

Tim koji je Rasim Ljajić okupio oko sebe čine bivši fudbaleri ovog kluba poput Predraga Mijatovića i Danka Lazovića, ali i uspešnih ljudi u biznisu, kao što su Milka Forcan i Vojin Lazarević, pa nam je prvi čovek crno-belih približio kako oni funkcionišu.

– Naravno da uvek postoje različita mišljenja i to je, mislim, dobra i korisna stvar, ako se to drži u okvirima kuće. Nije dobro ako se sada mediji time bave, pa ja sam rekao ovo, a ovaj rekao ono, to onda nije dobro za atmosferu, ali različita mišljenja su svakako potrebna, jer ona, na kraju krajeva, kroz neku debatu, kroz diskusiju, mogu da donesu i najbolja rešenja. Ponavljam, radi se o dosta osetljivim stvarima, svugde gde su pare u pitanju jeste osetljivo, jer sutra neko može da vam kaže: „Prodali ste igrača za 3 miliona, a evo, ovaj se posle toga prodaje za 20 miliona.“ I da vas to prati onda kroz celu karijeru, ili suprotno da bude: dakle, niste ga prodali kad je trebalo, nego ste ga prodali kasnije kad je pala vrednost, a to se u ovom poslu dešava. Tako da sigurno, svi ti ljudi, kao što ste i sami rekli, su poznata velika imena u svojim oblastima: Peđa Mijatović i Danko Lazović, s druge strane Milka Forcan i Vojin Lazarević u privredi – i debatujemo. Nekad se više slažemo, nekad manje, ali verujem da je to put da dođemo do najboljih odgovora i rešenja na sve ove izazove koji su ogromni, mnogo veći nego što iz polja čak izgleda, i svakodnevno se suočavamo sa problemima koji su možda nekad manje fudbalski i sportski, a najviše ljudski, ovakvi – onakvi, i to sve morate na neki način da dovedete u funkciju napretka i razvoja čitavog kluba.

Ljajić ne krije da je sada ambicija kluba da već ove sezone osvoji titulu.

– To nema nikakve dileme, Partizan uvek mora da ima ambiciju da osvoji titulu i ja sam na početku sezone, kad su počele pripreme igrača, rekao da ambicije Partizana treba uvek da budu titula. I meni je, pravo da vam kažem, zvučalo malo nerealno u tom trenutku, ali ako ste u Partizanu, to mora da bude cilj. Ne sme niko u Partizanu da dođe i kaže: „Mi smo zadovoljni ako neke godine budemo drugi ili treći.“ To mogu neki drugi klubovi, ali ovaj brend kao što je Partizan, ovaj klub ne sme da dopusti da izgovori tu rečenicu, bez obzira u kakvom je stanju. Prema tome i sada kada imamo bod više, svesni smo svih izazova koji nas očekuju, ali borba za titulu će biti do poslednjeg kola. I zato mi je žao ova tri boda koja smo prosuli bukvalno u utakmici u Loznici, jer sa četiri boda to bi bila značajno povoljnija priča za nastavak sezone od ove razlike od jednog boda, ali ipak smo prvi.

Pitali smo ga koliko je to dobro i za samu Super ligu da je ponovo borba neizvesna za titulu između Partizana i Zvezde, da nije više tolika razlika na polusezoni, da se zbog toga smanjuje interesovanje navijača.

– Mislim da je to i obeležilo čitavo prvenstvo – ta neizvesnost. Po prvi put, vi ne znate šta će Zvezda uraditi kad gostuje u Lučanima i Ivanjici, vi ne znate šta će Partizan uraditi, evo, kad sada igra sa IMT-om ili sa Čukaričkim, i to je nešto što jedino može da vrati publiku na stadion. Bez te neizvesnosti, zašto bi neko dolazio i gledao utakmice za koje zna da će biti 4:0 – 5:0, u situaciji kad jedan klub beži 15 ili 20 bodova? U čemu je onda draž? Šta je draž? Ko će da ispadne iz lige tamo? Obično te utakmice nisu posećene u većini slučajeva. Prema tome, ja mislim da je glavna karakteristika ove polusezone upravo to što nema više apsolutnih autsajdera, i da i ti autsajderi mogu da uzmu bod ili tri mnogo boljim ekipama od njih. Dobro je da se to zadrži, dobro je da imamo suđenje i regularnost takmičenja, bar na nivou ove polusezone, i da se neke još stvari unaprede u tom pogledu, jer regularnost sa ovom neizvesnošću donosi i poboljšanje kvaliteta srpskog fudbala. To su dve osnovne pretpostavke uz naravno čitav niz drugih – infrastruktura, kvalitet trenera i sve ostalo, ali dve važne komponente za naš uspešni, rekao bih, oporavak od prethodne eliminacije iz kvalifikacija za srpsko prvenstvo.

Rasim Ljajić smatra da će smanjenje lige sa 16 na 14, pa na 12 doprineti kvalitetu, ali ne misli da je to presudno za Super ligu.

– Smanjenje lige jeste važno, ali ne mislim da je to presudno za kvalitet. Plašim se da previše značaja dajemo time što smanjujemo ligu kao da ćemo mi sada procvetati, kao da će kvalitet da bukne odjednom, zato što smo sa 16 smanjivali sad na 14, pa na 12. Jeste bilo nužno, jeste dobar korak, ali jedino ukoliko bude praćen sa svim ovim ostalim elementima. Dakle, da bude suđenje kvalitetnije, što manje grešaka, grešaka će uvek da bude, ali suđenje sa lošim namerama, toga smo imali i te kako u prošlosti, sa poboljšanom infrastrukturom, ona jeste poboljšana, ali još ima prostora, pre svega da se sad tribine obezbede i da budu kakvi takvi uslovi da neko može dođe sa porodicom da gleda utakmice. Tereni su daleko bolji nego što su bili, manje – više, u većini naših gradova, odnosno na stadionima nemamo više one oranice. To jeste napredak, sve to je napredak. I sve zajedno onda čini ovu ligu zanimljivijom, boljom i učiniće, na kraju krajeva, sa ukupnom neizvesnošću da vratimo publiku na stadion. Jer sve ovo ima smisla ako to napravimo. Ako dalje igramo pred praznim tribinama, plašim se da samo jurimo vlastiti rep.

Upitali smo ga i kakvi su planovi kada je u pitanju Partizanov stadion, gde su u prošlosti postojale i mnoge ideje za izgradnju novog stadiona.

– Znate, ima jedno mišljenje koje kaže da je vizija ili ideja bez konkretne realizacije obična halucinacija. Ja ne želim toliko baš daleko da idem da sad nešto obećavam, ništa opipljivo nemamo da bih mogao da vam kažem, osim što očekujemo za Evropsko prvenstvo koje se održava kod nas i u Albaniji. Stadion Partizana određen je za jedan od stadiona gde će se igrati utakmice i mi smo predali projekat rehabilitacije stadiona i terena i ono što je potrebno za utakmice tog ranga. Taj projekat je vredan oko 7 miliona evra. On uključuje i izgradnju jednog terena, još plus jednog terena na Teleoptiku i to bi bila ogromna stvar ukoliko se to dogodi, jer bi ovaj stadion doveli u sasvim pristojno stanje, ne bi to bio, naravno, novi stadion, ali bi na Teleoptiku manje – više zaokružili sa ovim terenom koji sad radimo sa veštačkom travom. Taj teren koji bi se radio bio bi sa prirodnom travom, jedan i drugi bi imali tribine, prema tome. To su ti uslovi koji su Partizanu potrebni, uz izgradnju ovog kampa za smeštaj mlađih kategorija i time bi se ta priča, što se tiče infrastrukture, za neki blizak period uspešno okončala. To šta će biti, da li će biti novi stadion, ne bih smeo baš da se zakunem da će to da se desi.

Pojasnio je zatim prvi čovek Partizana i šta će uključivati tu rekonstrukciju stadiona u okviru projekta sa UEFA.

– Ima nekoliko stvari, mi imamo ovde problem sa tribinama zbog diletacije, mora to da se sanira, jer sve što dobro uradimo u svlačionicama, kod prve kiše imamo dole poplave, tako da bi morali to da saniramo. Posle, po propisima, mora da se srede novinarske lože, mora da se srede još neki drugi prostori koji su neophodni da bi stadion mogao da bude primljen, da bi se igrale evropske utakmice. I naravno, travnati deo terena bi morao da se takođe menja, reflektori naravno bi morali da budu deo tog ukupnog projekta, da se zamene, i to bi za nas u ovom trenutku zaista bilo više nego dovoljno. UEFA je to odredila, definitivno se država obavezala da će ispuniti uslove koje UEFA traži. Mi smo predali Savezu projekat i sada očekujemo da Savez konačno reši to.

Sve glasnije se priča na temu povratka piva na stadione u Srbiji, što je uobičajena praksa u Evropi, gde klubovi i lige zarađuju ogroman novac od toga, pa smo upitali i Rasima Ljajića šta misli o tome.

– Mi smo daleko od toga. Mislim, ako neko dolazi na stadion da popije pivo, baš od tog gledalca nema puno fajde. Mi treba da stvorimo uslove da taj gledalac dođe. A on će da dođe ako ima neizvesnu utakmicu, dobru utakmicu sa puno golova, ako se njegov tim bori da osvoji nešto, izlazi u Evropu osvaja, titulu, bilo šta, ako imamo dobru infrastrukturu, on se oseća dobro na tom terenu, ako imamo sigurnost, to je trebalo prvo da spomenem, ako imamo sigurnost na tribinama za tog roditelja koji dođe sa decom na utakmicu, pivo dolazi na zadnje mesto. Mislim da to nije tip kulture kao što imate u NBA da dolaze sa porodicom, onda piju pivo i grickaju kokice. Oni dolaze tamo više zbog toga, kao u neki izlazak nego što gledaju košarku. To je istina, nismo mi u tom pogledu na taj način kulturološki isti, da bi nam to bio povod da dovedemo gledaoce na tribine.

Otkrio je Rasim Ljajić i kako je zavoleo Partizan kao dete.

– Bio sam dobar sam fudbaler kao dete i tada smo igrali fudbal na ulici. Stavimo dva kamena, nije bilo ovako da svaki čas prolaze kola, na ulici, na livadi nekoj, u školskom dvorištu… I tad smo naravno, kao i svuda verovatno, hajde igramo Zvezda i Partizan. I onda oblačimo, neko ima belu majicu, neko crno-belu, tad je teško bilo da neko obezbedi dres jedan ili drugi. I tako je počelo. I onda je posebno, možda je to i prelomni trenutak, osnovna škola, ne znam ni koja godina, posle nekog derbija Partizan je izgubio i to je bila glavna fora, ponedeljkom onda razmišljate da li idete u školu uopšte jer znate šta ćete, kakva je to bila onda, da ne kažem šta, na račun onih koji izgube. Ja sam toliko potišten, bukvalno krio sam suze. I tad mi je neki inat još veći proradio da navijem za Partizan.

Uporedio je zatim i kako izgleda ljubav prema Partizanu iz perspektive tog dečaka i sada kao prvog čoveka kluba.

– Neuporedive su stvari, stvarno. Evo, vi ste me podsetili, ja bukvalno po sećanju sad kad ste me pitali nisam razmišljao o tome, ali lepše je to bilo da se razumemo, mnogo lepše čak i to zezanje na vlastiti račun mi je bilo lepše nego sad ovo, jer ovo je takav posao da malo imate razloga za radost i te radosti traju kratko. Dakle, vi pobedite, radujete se tog trenutka, sat vremena, već sutradan ovaj se povredio, ovaj ne može da igra, treba plate da se isplate, ovde problemi, ne znam, isključili su struju, sad bih pristao da se vratim, da budem čak i predmet za zezancije i nekako je bilo bi mi lepše. Naravno nije lepše kada izgubite, ali celokupan osećaj i kad pobedite onda živite to i živite duže. Živite u smislu radosti, sreće koju ta pobeda nosi. Sad sve to traje kratko. Bukvalno traje onog trenutka kad pobedite, sat vremena ako bude noć, to je idealno.

Omiljeni igrač Partizana bio mu je Momčilo Moca Vukotić, a voleo je i Dragana Mancea i Slađana Šćepovića.

– Voleo sam majstore, Moca Vukotić recimo. Sad se fudbal promenio, toga više nema. Pitanje je sad da li bi Vukotić mogao sad taj majstorluk da pokazuje sa ovom vrstom fudbala, gde više liči na atletiku, gde fizika dominira u odnosu na tehniku. Sad je to skoro drugačiji sport, nekad smo umirali u lepoti kad provučeš igraču loptu kroz noge, prepričavaš danima šta se desilo, ili fintu napravite, izbacite igrača, dva igrača predriblate, sad nisam video da u jednom napadu predriblaš te igrače. Dakle, sve se promenilo, ali u tome jeste draž ovog sporta. I zato je najpopularniji sport, s pravom. S pravom, zato što se menja. Što ljudima ne može da dosadi. Menja se taktika, menja se sve apsolutno. Volim tu promenu, mada opet kažem, ja sad kao neki čovek iz nekog prošlog života sa dosta godina, ipak sam više uživao u toj vrsti fudbala. Uživao sam u tim driblinzima, centaršutevima, Manceovim i Šćepovićevim golovima. Manje je toga, ali naprosto sad za prosutim mlekom ne vredi kukati. Sve se menja, pa što bi fudbal ostao isti.

Na kraju smo predsednika Partizana pitali i gde vidi Partizan na kraju ove sezone, kao i na kraju svog mandata.

– Da krenemo od ovog poslednjeg: klub će biti stabilan mnogo pre i mnogo ranije nego što je bilo ko od nas mogao da predvidi, zahvaljujući ovoj deci, zahvaljujući rezultatima, njihovoj igri, potencijalu koji su pokazali. Prema tome vi sad imate na osnovu čega da pravite planove i strategije. Džaba vam najbolji plan kad nemate proizvod koji možete na tržištu da prodate. Vi imate ozbiljan igrački kapacitet i ozbiljne ponude i zainteresovanost drugih klubova za naše igrače, to pre godinu dana nije bio slučaj. Tragedija Partizana nije bila samo u tom dugu, nego u činjenici da vi nemate šta da ponudite tržištu. I onda, em se dužni i ružni, možete da pravite bilo kakve dogovore kad svi znaju da ste bankrot, praktično pred bankrotom. Sad je situacija drugačija i ja sam siguran da već od juna meseca klub može da, ne da se potpuno oporavi, ali da bude stabilan, da može redovno da izmiruje svoje obaveze i prema državi i prema igračima, svim drugima, dakle da ne kuburi sa problemima koje smo mi imali tokom ove godine. Prema tome, ovo jeste stvarno kritičan period – ovih šest meseci, jer moramo da sačuvamo ekipu, da se borimo za titulu. Naravno, želimo da veći deo igrača tu i ostane, a opet morate da obezbedite sredstva za finansiranje kluba za ovih šest meseci. Naravno, cilj ostaje borba za titulu. I cilj svih ciljeva ostaje da igramo Evropu u narednim godinama i doguramo što više. Bez toga, sve ovo što sam pričao, izbrišite slobodno ovaj snimak, ne znači ništa. Ako u Evropu ne budemo igrali i to malo dalje i više od običnih kvalifikacija, onda će svi naši planovi doći pod veliki znak pitanja.