Legende Super lige Srbije – Dušan Anđelković
Izvor: Zajednica
Osvajao je titule, bio kapiten Crvene zvezde, živeo na Marakani sa dve potpuno različite generacije… U međuvremenu bio najbolji levi bek u Rusiji, zaigrao za jedan od najboljih tamošnjih klubova u protekle dve decenije.
U pitanju je Dušan Anđelković, hitronogi igrač sa nešto drugačijim dolaskom do fudbalske slave. Navijači su ga voleli, gledao je isključivo napred i nije se libio da kraj leve aut linije pravi dar-mar protivničkim fudbalerima, sve na konto jednog cilja – da ekipa postigne gol.
O tome kako je bilo raditi sa Valterom Zengom, kako je jedan čunj mogao da napravi velike probleme, uručenom otkazu čuvenom Gusu Hidinku, kao i debiju Roberta Karlosa protiv njegovog tima, Dušan Anđelković pričao je za sajt Super lige Srbije.
– Imao sam drugačiji put, svi ti igrači koji su imali potencijal otišli su ranije u kadete i omladince. Ja sam ostao, odigrao sam sjajnu sezonu u Slogi i Milojević, koji je bio u generaciji koja je osvojila Ligu šampiona 1991. godine, je bio trener. I Nenad Čekanović, kojeg uvek spominjem, on me je najviše prepoznao. On me je doveo u prvi tim Sloge sa 17 godina. Bio sam levi bek sa prepoznatljivim centaršutom, on je to voleo, bio je napadač, stalno sam njemu centrirao. Igrao sam dosta dobro, tada je došao Duško Nikolić iz Lučana, koji je sa Neškom Milovanovićem držao Mladost, u to vreme su platili obeštećenje Slogi. Godinu i po dana sam tamo igrao, Lučani su tada bili u problemu, ja sam kao levi bek dao 19 golova u Drugoj ligi. Kasnije sam otišao u Radnički iz Novog Beograda. To je moj prvi dolazak na superligašku scenu. Igrali su Todorovski, Pavle Ninkov, Adamović golman, Pavlović… Imao sam sreću, kada dođeš u novi klub, mora neko da te zapazi. Od početka sam igrao veoma dobro, igrao sam i beka i krilo, ostali smo u ligi. Tada je došlo do fuzije Radnički, Voždovac, Železnik. Miki Ivanović je bio trener, on je od tri tima napravio jedan. E, to je možda najbolji tim koji je napravljen posle Crvene zvezde i Partizana, u novijoj istoriji. Đokić, Pantić, Milošević… Bili smo drugi. Igrao sam samo šest meseci. Postigao sam gol protiv Partizana na JNA. Eto anegdota, Luković moj kum je igrao u Zvezdi, ja za Voždovac. Dva-tri boda je bila razlika, 2:0 gubimo, ja izlazim sam ispred Ivice Kralja za 2:2 i Kalajdžić je dao gol. I mi dobijemo, Zvezda je otišla gore. Nije prošlo ni 15 dana, meni je agent bio tokom cele karijere Bojan Ostojić, rekao mi je da će me zvati Dika Stojanović – počeo je razgovor Anđelković za sajt Super lige Srbije.
Kako je izgledao taj poziv sa čuvenim golmanom?
– Bio sam u kolima, zove me on, predstavi se: „Ovde Dika Stojanović kraj telefona, jel bi mogao sutra da dođeš, predsednik Stojković i ja bismo te sačekali na stadionu.“ I ja onako, da li što sam mlad, pitam da li je šala, jel se neko zeza sa mnom, nisam mogao da verujem da me zove Dika. Imao sam tri ponude iz inostranstva, ali je Zvezda – Zvezda. Otišao sam na razgovore, nisam znao koliki mi je ugovor, nije me zanimalo, samo da igram za Crvenu zvezdu. Otišao sam u svlačionicu, Žigić, Boško Janković, Dušan Basta, Luković, Đokaj, Dudić, Biševac… Imalo je težinu. Nije bilo lako. Bio sam takav gde god da sam došao, kao i svi možda, meni je na toj poziciji igrao Luković. Planski sam doveden, on je otišao kasnije u Udineze. Imao sam veoma dobar odnos sa Zengom. On me je doveo, zahvalan sam mu. Igrao sam dobro i trenirao. Nisam imao grč, iako je teško… Nikola Žigić mi je dao nadimak džin prvog dana, nisam verovao da su svi prihvatili nadimak već drugi dan. Borio sam se, hteo sam da dajem golove.
Kakav je bio Valter Zenga?
– Bio je pravičan. Energija neviđena, Italijan sa taktikom, monstrum. Ako mu se nešto ne sviđa pravi haos po klubu, samo da bi napravio rezultat. Pravio je lažne frke uvek. Imamo pet-šest bodova više, on snimi da smo se mi opustili, da je muzika u svlačionici, Zenga uđe, udari rukom u tablu, padne sve, psuje na italijanskom. Prevodioci su skraćivali sve, napravi lažnu frku da bi nas digao. Ima sličnosti sa Dekijem, italijanska škola, za pohvalu naravno. Taktički dobar, sjajan sa igračima. Volim kod trenera kako je tačno, samo da se kaže. Nedorečene trenere nisam voleo. Ne znaš na čemu si.
Prvi susret sa Italijanom?
– Sećam se prvog treninga na Kipru, Zenga stavi čunjeve i ja sam došao na metar od njega. Ma kakvi, pola metra. On je bacio pištaljku, da ne psujem, na italijanskom je trčao ka meni, pomislim udariće me… Kaže: „Jel sam ti rekao na čunj da staneš?“ Ja sam bio u čudu. Imao sam sreću, igrati beka u tom vremenu, bio sam ofanzivno orijentisan, Zenga je brzo ukapirao kako sa mnom. Značio mi je mnogo.
– Dupla kruna 2007. godine je bila sjajna, možda najbolja sezona. Tada smo imali dobar tim, tri derbija u nizu smo igrali i dobili, u samo mesec dana. Što se tiče tima, te godine smo igrali vrhunske utakmice i ja kao ja sam odigrao veoma dobro.
Ta generacija važi za jednu od omiljenih u Zvezdinoj istoriji?
– Jeste. Navijači i ljudi potenciraju. Bio sam deo generacije te i kod Vlade Milojevića. Kada je bilo teško Grof je napravio taj iskorak, onda dolazak Miloja, čuveni meč protiv Krasnodara, najbitnija u novijoj istoriji Crvene zvezde. Ne mogu da zaboravim Grofovu svlačionicu i kod Milojevića. Ali promenjene su godine. Vidim da navijači potenciraju te generacije. Bio je samo jedan stranac, ali sada moraš da dovodiš strance. Ta priča, u Interu igra 20 stranaca. Zvezda radi sjajan posao, deset godina šampion, Evropa… Da je to neko rekao kada sam se ja vratio iz Rusije, ne bismo verovali. Znam šta ste mi pričali. Posle sam otišao u Rusiju i bio je period bez titule. Naravno, nije ništa to povezano sa mnom.
Prvi angažman u inostranstvu?
– Otišao sam u Tursku prvo, u Kodžaelispor, nisam se uklopio. Moj stil života i sve. Nisam igrao loše tamo, ali nije kliknulo. Klub je bio veoma dobar i navijači su bili sjajni, ali tad predsednik kluba je doveo zvučnija pojačanja, ali nije našao zajednički jezik sa igračima. Došlo je do raskida ugovora, otišao sam u Rostov. Potpisao sam na pripremama, ruski jezik, sve sjajno, prepoznao sam sebe. Posle dva-tri dana, rekao sam: „Ovo je zemlja za mene, ne idem iz Rusije nigde.“ Osetio sam tu energiju. I ta sezona u Rostovu mi je otvorila sve, mora čovek da ima i sreću.
Kako je izgledao početak u Rusiji?
– Debitovao sam protiv Lokomotive, bio igrač utakmice. Protiv CSKA postignem gol. Prve sezone sam bio zvanično najbolji levi bek lige i najbolji igrač kluba. Sportski direktor je bio Aleksandar Šikunov, veoma sam mu zahvalan. Odigrao sam još jednu dobru sezonu naredne godine. Muslin je preuzeo Krasnodar, zvali su me, bio sam malo zatečen jer je bila priča oko Spartaka iz Moskve, Dinama… Rekli su mi da ne znam u koji klub idem, u dobrom smislu. Ovo je Bajern Minhen – tako sam rekao. Znamo Muslina kakav je trener i jasne su stvari koje traže. Zbog toga sam mu zahvalan na svemu i na odnosu koji smo imali. Imao sam dobar odnos i sa predsednikom. Morao sam da budem profesionalac, četiri godine sam igrao veoma dobro.
Debi Roberta Karlosa protiv Vašeg tima?
– Roberto Karlos je za Anži debitovao protiv nas (0:0). Nisam imao tremu. Mene su zvali „srpski Roberto Karlos“. On mi je bio idol. Imao sam motiv da odigram još bolje. Išlo mi je sjajno dok nije krenuo da uzima prekide, tada nisam verovao kako to uživo izgleda. Samo sam rekao – Dušane polako… ajde da privedemo ovo kraju. Pričao sam sa svima, Dijarom, Etoom, bio je tu Vagner Lav, Bosufa…
Jedan trener dobio je i otkaz posle odličnog performansa Vašeg kluba?
– Hidink. Bili su u lošoj situaciji, njima je bilo bitno. Mi tad igramo sjajnu utakmicu, mi ih pobedimo 4:0, dominacija totalna. Asistirao sam za gol spoljnom, kad hoće-hoće. Vanderson utrčava i postiže pogodak. Ujutru – smena. Baš lepo… Svako je svakog mogao da dobije, imali smo strašan tim, sve smo pobeđivali, ali su i nas dobijali manji timovi. Veoma dobra liga. Tužno smo se rastali, imao sam 32 godine, ali se namestio povratak u Zvezdu.
Kako je bilo vratiti se na Marakanu, šest godina bez titule?
– Kod Grofa je igrao Ibanjez, nisam imao ego i kompleks, naravno da je on trebalo da igra. Bili su sve klinci, Zvezda je tada krenula da se diže. Bilo je veoma teško bez titule, navijači traže rezultat. Teško ti padne, dođeš posle Rusije, vidiš da je Zvezdan Terzić tek došao, krenulo da se budi. Navijači su prepoznali želju i motiv. Moje mišljenje, imao sam i dobre i loše utakmice, ako nemaš želju da igraš za Zvezdu, kao borio sam se… Šta znači borio sam se. Ali ima jedna stvar gde se sve vidi, ima igrača koji su za to. Neki su bežali od odgovornosti kada je tvrdo, kada je lepo tu su, a kada nije onda ih nema. Pravi igrači prepoznaju kada je teško. Nisam bežao od odgovornosti. Svaku loptu sam tražio, ideš napred, tu si da centriraš. Spreman sam da preuzmem krivicu, neka pišu novine, bilo šta.
Utakmica protiv Kairata i totalni sunovrat?
– Tada je Zvezda pokazala šta je Zvezda. I kada je najteže – ona je Zvezda. Svi klubovi imaju dobre i loše faze. Ja sam se vratio, Zvezda u situaciji kakva jeste, ali gledam i dalje to je Crvena zvezda. Moraš da se ponašaš tako, bez obzira kakva je situacija, da li ima novca ili ne. Moraš da imaš ponašanje, odnos… Da nam je došao Milan, mi bismo mislili da moramo da pobedimo utakmicu.
Bili ste najbolji igrač u revanšu, dobili i nagradu uprkos ispadanju?
– Ta nagrada je bila zanimljiva svima, ljudi doneli nagradu, ne mogu da ih odbijem. Ispalo je da je loše što sam bio najbolji na utakmici, jer smo ispali. Dao sam sve od sebe. Krenula je ta savršena sezona kod Grofa, posle toga druga sezona o kojoj ne bih mnogo, ne zbog krova… Neki drugi razlozi su u pitanju.
Kako je bilo sarađivati sa Miodragom Božovićem?
– Sa Grofom sam imao sjajan odnos. Nikad nisam imao problema sa trenerima. On je dobar tip, trener pre svega. Ostavio je neviđen trag u Rusiji, mnogo njih to ne zna. Igrači su plakali kad je išao. Kako je napravio rezultate, nije samo na atmosferu. Znao je odmah ko je prvih 11, znao je šta radi. Voleli su ga u klubu, zanimljive konferencije za štampu. Ima anegdota milion i sa nama. Grof je šou.
Sa ove distance, kako se sećate Voždovca i gubitka titule na krovu?
– Ne gledam posebno to. Mi smo titulu izgubili u derbiju na Marakani, da budemo realni. Još tada sam bio povređen, igrao sam dobro utakmice do krova. Mogao sam da kažem boli me – nisam. Imali smo dva zicera, oni su na kraju pobedili. Mi smo i dali posle dva gola, to je samo jedna nesrećna utakmica, koja se na kraju ispostavila dobrom, kada pogledamo ka Krasnodaru, Ligi Evrope, Ligi šampiona… Zavisi ko kako gleda. Naravno da mi je bilo teško u trenutku.
Šta se dešavalo posle, čuveni dolazak Vladana Milojevića, početak bajke za crveno-bele?
– Kraj sezone, krenulo se od početka. Zove me Mita Mrkela, došao je u klub, da produžimo ugovor, Milojević je hteo da me ostavi. To mi je bio dokaz da vredim. U 35. godini… To ti je u životu tako. Zvezda tada opet u situaciji, tek došlu Miloje, Savić, Borjan, Stojković… Kanga, Le Talek i Donald se nisu pojavili od početka na pripremama. Hoću titulu da uzmem i oprostim se, želeo sam Evropu. Teško je, katastrofa, zamisli da je i tada krenulo loše. Išla je ta Florijana, Milojević mi je dao traku i mislim da sam opravdao to. Nikada neću zaboraviti – bio sam kapiten Crvene zvezde. Odigrao sam stvarno dobro, nije bio protivnik po meri, ali je važno za samopouzdanje.
U plej-ofu dobro poznata ekipa?
– Pada Krasnodar u četvrtom kolu, ja kažem: „Da li je moguće?“ Zovu me Rusi, novinari odavde, s jedne strane objašnjavam da je to jedan veliki klub. Sa druge strane, rekao sam im da neće lako proći, da smo dobar tim. Rodić je već potpisao, imao je problem i protiv Krasnodara, tamo sam igrao ja, Miloje mi daje traku. Za mene veoma emotivna utakmica. Sećam se da je predsednik Krasnodara prišao. Turbulentna utakmica, 2:0 gubimo i tu pokazujemo kvalitet. Mnogo dobra atmosfera je bila, nismo se predavali, verovali smo do kraja da možemo da okrenemo.
Nisu bili svesni kakva atmosfera ih čeka na Marakani?
– Kraj utakmice i Sergej Nikolajevič dolazi, bio je tu i Grankvist. Bili smo super drugari. Smeju se oni, smejem se ja. Oni me gledaju, srećni Grankvist i Sergej, opet srećan i ja. Ništa im nije jasno. Šveđanin me pita: „Alo, šta je smešno, smeješ se, a dobili smo vas.“ Ja im samo priđem i kažem – vi ne znate gde dolazite za sedam dana. On me gleda… Kreće revanš pred 55.000 ljudi, fizioterapeuti mi se obraćaju: „Šta je ovo, šta se dešava…“ I onda kreće istorija. Kanga, onaj čuveni gol. Najteže je bilo gledati sa strane, Grankvist šutira glavom – Borjan brani, najbitnija intervencija u Zvezdi. I poslednji minut, slobodan udarac na 16 metara, Pereira šutira, znam da na treningu nije mašio, to je penal za njega. Ježim se dok pričam, gledam u nebo i pričam: ako smo imali toliko malera sa Rendžersom, Bordoom, Dinamom, Strazburom, jel moguće da će sada ponovo. Mislim da smo zaslužili i imali smo sreću. Ta utakmica je najbitniji dvomeč u istoriji Crvene zvezde.
Imate li predstavu šta bi bilo da je Pereira pogodio?
– Posle Bordoa i doživljavanja toga, ne znam šta bi ovo bilo. Ponovo blizu, a da si pred plasmanom u Evropu, ne znam šta bi se dogodilo. Bilo bi najteže sigurno. Ali, bilo je onako kako je trebalo biti. Bilo mi je drago, prošlo je 10 godina i opet sam bio u generaciji koja je išla u Ligu Evrope. Mislim, ima i do sreće. Ne stavljam sebe u prvi plan, bilo je boljih igrača i pre i posle mene. Ali ona utakmica sa Bajernom… Kod Miloja smo prošli grupnu fazu, imali smo super sezonu, mnogo je bilo anegdota. Vrhunska je svlačionica bila, možda je i posle, ali dok sam bio tu, neverovatna hemija je bila. Bila je prednost što su zvezdaši dolazili, svako voli da vrati bivšeg igrača. Oprostio sam se, novine, sve, krenuo u Italiju na odmor. Imao sam poziv sa Kipra, samo sam rekao – ne.
O aktuelnoj sezoni Super lige i bonus fudbalerima?
– Nikad teža Super liga, biće veoma zanimljivo gledati. Što se bonusa tiče, to je večita dilema. Ranije je bilo dosta dobrih mladih igrača, naravno ima i sada. Ali teže je naći kvalitetnog bonusa, međutim, pojavljuju se, dobro je za te bonuse. Mi smo razvojna liga. Ranije nije bilo toliko novca, igrači su dobijali lakše šansu. Pitanje je koliko bi mladih igralo sa tolikim budžetima. Pomerila se granica, to je trend cele Evrope. Igrač odavde može da vredi sa 16, 17, 18, a igrač u Nemačkoj može da pravi rezultate. Kada imaš 22 u Italiji, on je ekstremno mlad igrač, dok ovde ne znaš. Napredovala je infrastruktura, ulaganje, medijski propraćeno. Mladi igrači su dobijali šansu. Mnogo lako im se da sa jedne strane, ali sa njima mora polako. Ekstremno veliki kvalitet je bio tada, Železnik, OFK Beograd, Rad, Obilić, Zemun, Hajduk Kula, Partizan, Zvezda, Zeta, Sutjeska – samo pogledajte imena igrača i sve će vam biti jasno. Zvezdi to ne smeta, radi oprezno i pametno. Mi pravimo tim da budemo jaki u Evropi, drugi klubovi bi morali da naprave konkurentne timove. Mora da se ulaže. Zvezda je sama napravila sebi to, meni je drago što smo odskočili, da li će to biti u nekom periodu, u svim segmentima smo trenutno iznad, i dalje se pojačava i usavršava. Potrebno je vreme, dok u Zvezdi gledaju da bude još bolja. Možda bude i veća razlika, zato ne mogu da znam – poručio je Anđelković.
