Legende Super lige Srbije – Predrag Luka
Izvor: Zajednica
Postoje igrači koji veći deo karijere provedu u Super ligi Srbije, ali im uvek nedostaje „ono nešto“ da ostanu i daleko više upamćeni. Opet, postoje i oni koji u ovom takmičenju odigraju tek nekoliko sezona, ali o kojima se priča i dugo posle toga. Jedan takav je i Predrag Luka.
Predrag Luka je karijeru počeo u rodnom Požarevcu, sa Mladim Radnikom je došao do Super lige Srbije, potom je proveo tri godine u Radu, pa i tri u Partizanu s kojim je dva puta bio šampion Srbije.
Igrao je još i za Mladost iz Lučana, pa se vratio u Prvu ligu i igrao za OFK Beograd, Temnić, da bi potom odlučio da jednostavno uživa u nešto nižim ligama i da fudbal „igra za dušu“, iako ima 38 godina.
Sada je Luka pričao o svojoj karijeri i za sajt Super lige Srbije, a u okviru rubrike „Legende Super lige Srbije“.
Za početak, gde je danas Predrag Luka?
– Pre svega, zahvalan sam na prilici da govorim o svojoj karijeri. Imao sam sreću da tokom godina nosim dres velikih klubova i steknem mnogo lepih iskustava, ali ono na šta sam posebno ponosan jeste što sam uvek davao svoj maksimum na terenu. Trenutno sam u svom klubu, u svom Mladom Radniku, gde želim da svojim iskustvom pomognem mlađim igračima i doprinesem razvoju ekipe. I dalje imam veliku ljubav prema fudbalu, uživam u svakom treningu i utakmici i trudim se da budem primer kako na terenu, tako i van njega. Verujem da je svaki period moje karijere doneo nešto novo, a danas mi je najveća motivacija da svoje znanje i iskustvo prenesem na mlađe generacije i da zajedno ostvarujemo što bolje rezultate.
Dosta velik trag ste ostavili u Partizanu, osvojili ste dve titule s njima. Kako danas vidite situaciju u klubu, koliko može Saša Ilić na mestu trenera?
– Partizan je veliki klub i prirodno je da u njemu uvek postoje velika očekivanja. Verujem da je u ovakvim trenucima najvažnije da svi u klubu budu kao jedan i da pruže podršku stručnom štabu i igračima. Što se tiče Saše Ilića, igrao sam sa njim i znam koliko voli Partizan. On je veliko ime Partizana i srpskog fudbala. Siguran sam da svojim znanjem, iskustvom i autoritetom može mnogo da doprinese klubu. Želim njemu i Partizanu puno uspeha i nadam se da će klub što pre ostvariti rezultate kakve svi navijači očekuju.
Osim Partizana, Predrag Luka je nastupao i za Rad. Građevinari su u još težoj situaciji, ali se nagoveštava povratak… Koliko njih pratite?
– Drago mi je što vidim da je FK Rad ponovo na dobrom putu. To je klub sa bogatom tradicijom i oduvek je bio poznat po radu sa mladim igračima. Vidi se da se polako gradi zdrava priča i da se stvari pomeraju u dobrom smeru. Pratim njihove rezultate i raduje me što su stariji igrači tu kada je najteže. Verujem da uz strpljenje, kvalitetan rad i kontinuitet, Rad može da se vrati tamo gde pripada. Iskreno im želim mnogo sreće i uspeha u narednom periodu.
Kada govorimo o bivšim klubovima, tu je i Mladi Radnik. Igrali ste Super ligu s njima, sada su oni u četvrtom rangu. Šta se tu desilo, šta je pošlo po zlu?
– Teško mi je da sa strane procenjujem šta se tačno dešavalo, ali sigurno je da nikome nije bilo lako da gleda klub koji je igrao Super ligu kako prolazi kroz toliko težak period. Mladi Radnik je klub sa tradicijom i verujem da takav pad nije posledica samo jednog razloga, već spleta različitih okolnosti.
Iskreno se nadam da će ljudi u klubu koji su sada tu, da će uspeti da naprave stabilan sistem, vrate poverenje i postepeno podignu klub. Čini mi se da smo na pravom putu. Navijači i grad zaslužuju da Mladi Radnik ponovo bude konkurentan i da se vrati na mesto koje mu pripada.
Da malo popričamo i o Vašoj karijeri… Kako biste opisali svoj fudbalski put, od Požarevca do dve titule u Super ligi Srbije sa Partizanom, koliko ste ponosni na to?
– Kada pogledam svoj put od Požarevca do Partizana, mogu da kažem da sam izuzetno ponosan. Nije bilo lako doći do tog nivoa, iza svega stoje godine rada, odricanja, discipline i vere u sebe. Ostvario sam san koji ima veliki broj dece koja počinju da treniraju fudbal. Posebno sam ponosan na to što sam sa Partizanom osvojio dve šampionske titule. To su uspomene koje ostaju za ceo život i nešto što mi niko ne može oduzeti. Zahvalan sam svim trenerima, saigračima i ljudima koji su bili deo mog puta, kao i svojoj porodici koja mi je bila najveća podrška. Verujem da moja priča može da bude motivacija mladim fudbalerima da se rad, strpljenje i upornost na kraju uvek isplate.
Da li mislite da ste mogli i mnogo više u karijeri?
– Naravno da uvek razmišljam da li je moglo više, jer svaki sportista ima takve misli. Ipak, ne volim da se vraćam na ono što je moglo da bude. Ponosan sam na svoju karijeru, na put koji sam prošao i na sve što sam ostvario. Sigurno je bilo prilika za veći iskorak, ali svaka odluka i svaka prepreka su deo mog puta. Danas mogu mirne savesti da kažem da sam dao svoj maksimum i da ni za čim ne žalim.
Pominjemo to da li je moglo više… Postoji li nešto u karijeri za čim žalite, zbog čega se kajete?
– Sa ove distance ne žalim ni za čim. Naravno, bilo je trenutaka kada sam možda mogao da donesem drugačije odluke, ali sve to je deo fudbalskog puta. Svako iskustvo, i lepo i teško, učinilo me je boljim čovekom i sportistom. Najvažnije mi je što danas mogu da budem ponosan na svoju karijeru, na klubove za koje sam igrao i na sve ljude koje sam upoznao.
Za šta biste rekli da je najponosniji trenutak Vaše karijere?
– Teško je izdvojiti samo jedan trenutak, ali ako bih morao, to bi sigurno bio dolazak u Partizan i osvajanje dve šampionske titule. Kao dečaku iz Požarevca, to je ostvarenje sna i potvrda da se rad, odricanje i vera u sebe na kraju isplate. Pored trofeja, posebno sam ponosan na sve ljude koje sam upoznao, saigrače, trenere i navijače, jer su i oni obeležili moj fudbalski put, i naravno igranje sa svojim sinom u Mladom Radniku, gde i danas igramo zajedno.
Malo da prokomentarišemo i dešavanja u Super ligi Srbije danas… Kako gledate na pravilo „bonus“ igrača?
– Mislim da je pravilo o bonus igračima u suštini dobra stvar, jer mladim fudbalerima pruža priliku da ranije osete seniorski fudbal i steknu važno iskustvo. Naravno, samo pravilo nije dovoljno, jer mladi igrači moraju kvalitetom, radom i zalaganjem da opravdaju poverenje koje dobiju. Na kraju, u fudbalu je najvažnije da igraju oni koji svojim kvalitetom zaslužuju mesto u timu, bez obzira na godine.
Vidimo da ima dosta ulaganja u domaći fudbal, koliko to pospešuje kvalitet samog takmičenja?
– Mislim da su bolji tereni i veća finansijska stabilnost klubova značajno podigli kvalitet fudbala. Na kvalitetnom terenu igrači mogu brže da razmišljaju i preciznije igraju, pa utakmice izgledaju mnogo bolje. Sa druge strane, finansijski stabilni klubovi mogu da dovedu kvalitetnije igrače, angažuju bolje trenere, ulažu u omladinske škole i infrastrukturu. Sve to doprinosi napretku fudbala. Naravno, novac sam po sebi nije dovoljan, ali kada se spoji sa dobrim radom i organizacijom, rezultati se vide na terenu.
Liga se sada smanjila na 14 klubova, pa će ići i na 12 kroz godinu dana. Koliko je to dobra ili loša stvar?
– Smatram da bi smanjenje lige moglo da doprinese kvalitetu takmičenja. Kada je manje klubova, svaka utakmica nosi veći značaj, konkurencija je jača, a kvalitet igrača je više koncentrisan u manjem broju ekipa. To obično donosi zanimljivije i neizvesnije utakmice. Naravno, samo smanjenje lige nije dovoljno, važno je da klubovi budu finansijski stabilni, da ulažu u omladinske škole i da se radi planski. Tek tada takva promena može da donese pravi napredak srpskom fudbalu.
Na kraju, da možete da ponovite karijeru, da li biste nešto drugačije radili?
– Kada bih mogao da ponovim karijeru, verovatno bih neke odluke doneo drugačije, jer čovek sa iskustvom uvek vidi stvari jasnije. Ipak, ne volim da živim u prošlosti. Svaki dobar i težak trenutak me je oblikovao kao igrača i kao čoveka. Ponosan sam na svoj put, od Požarevca do osvajanja dve titule sa Partizanom, i verujem da me je upravo taj put doveo do toga da danas budem ono što jesam.
